Курдистанкама у част

У част вама што стојите на првим линијама фронта цивилизације

Голоруке грчевито браните стубове носаче људскости

Неустрашиве каријатиде које плешу стискавац са косачем,

јер знају да се домовина брани само крвљу и мачем.

Вама што знате да су ропство и судбина мученика

далеко горе од смрти саме!

Горе од непостојања. Горе од ништавила.

Горе од бескрајне таме.

Сестре. Ћерке. Мајке.

Смерно и тихо стојите постојано

Чувари слободе. Чувари живота.

Свесно пристале на улогу жртве, спремне да се боре до последњег даха

Против звериња, против сатане, против заблуделих поклоника Алаха.

Храброст и идеали, слобода, упркос страху, тортури и мору одрубљених глава,

Анђели чувари сте наши, за идеал који сте нам дали бескрајно хвала…

Вечна вам слава!

YPG-women

Advertisements

Ko je ubio mačku

Znojave, dlakave, radničke ruke. Mesnate grube šake na kojima je vonj smrti. Ogorčeni, namučeni. Obesni, napaćeni i puni razuzdane srdžbe, što iz zgrčene limenke cede poslednju kap jeftinog piva od prvih zraka jutarnjeg sunca. Praznih umova u kojima mesta nema od tiketa što nude bolje sutra bez truda, i starleta koje guraju svoje smrdljive pičke na licemerne, radoznale, željne noseve kraj malih ekrana.Gladne oči svega, najedene samo balegama iz žute štampe: „muž ženu zaklao“, „Soraji ispala sisa“, praznih laži političara, predizbornih obećanja i tiketa nagradnih igri sa kojih se lažno smeše manekeni veštačkih zuba i silikonskih umova, na fotošopiranim slikama nekog „boljeg života“. 812719ffd9a963ecee36679237db77b9--siamese-kittens-pretty-catsA željan je svega. Znojave flekave siledžijke što pamte vriske žene kad ju je mučki pretukao zbog zagorelog pasulja i zato što crkavica od plate kasni. On, krezub, gleda svakog dana kako u zgradama u čije je temelje uzidao svoje suze, krv i znoj, žive neki drugi ljudi sa svim zubima u vilici. Žive neki naizgled srećni ljudi, van njegovog bespuća, muke i besa. I, gleda tu mačku što svakog dana pojede tonu ljubavi, popije tonu nežnosti i milovanja. Tu mačku što žvaće hranu skuplju od njegovog zagorelog pasulja i sasušenog hleba. I mrzi je. Mrzi tu mačku. Mrzi te ljude. U njegovim praznim grudima pulsira jedino bes. Na njegovim šakama vonja smrt sama. I osveta. Osveta svima što bolje su karte izvukli od njega, u ovoj partiji koja život se zove. Bio je dovoljan jedan trenutak. Nepažnja ili instinkt, kako god se zvalo… da jedno nevino, malo biće, drhtavim skokom utekne iz raja, i nezaštićeno mu u naručje skoči misleći da će tamo dobiti ono za šta je jedino znalo – ljubav, nežnost, zaklon. Ti mesnati, blatnjavi prsti, iz samog pakla poslati, oko vrata mu se sklopiše… i počeše da stežu, stežu, stežu – da uguše svaku ljubav koju oni nisu dobili, da ubiju svaku radost koja je njima utekla – nošeni damarima neuzrokovane mržnje, podsmeha i obesnosti dublje od samoga pakla. Kad poslednji dah izađe iz tog nevinog, naivnog stvorenja – što samo je da voli znalo, što bilo je veći čovek od njega – čovekolike zveri, usne mu se razvukoše u krezavi osmeh pun karijesa što zaudara na pakost i ima ukus iskonskog zla.

Kad ne može on imati ljubav neće je imati niko.

Kad ne može on biti srećan neće moći niko…

ЗНАМ ДА СЕ МОЛИШ ПОТАЈНО ДА СЕ НЕ СРЕТНЕМО У ЖУТОЈ УЛИЦИ У СУТОН

Знам да се потајно молиш да ти дрвене степенице у кући

не одзвањају моје кораке старих сећања;

да не чујеш јецаје у оне ситне сате на дан мог рођења;

да те не прогони прича мојих мутних очију,

док урањаш у неке туђе, бистре…

И, да никада више не осетиш моје сенке у туђем гласу.

Зашто убијаш сећања, и зашто убијаш осећања?

Зашто у неко дотрајало лето не желиш да се случајно сретнемо

у жутој улици, у сутон?

Зашто од јутра тражиш да ти доноси кафу, али без отиска мог осмеха на рубу шољице?

Зашто избгаваш да опет шеташ по киши?

Зашто си спалио све моје мирисе са своје старе одеће?

Зашто желиш да изменимо прошлост?

Да се фиктивно убедиш у моје непостојање…

Шта ако ме случајно сретнеш на улици,

растрзан између ТВОЈИХ и ТВОЈИХ сећања?

Зашто свом јастуку који ме упорно сања,

и буди се, нервозно-тужан, не кажеш истину?

Да не може избрисати некога чију мекану кожу још увек осећа под перима.

Схвати, ја знам да не желиш да икада више угледаш моје насмејано лице у твојој фијоци, крај кревета.

Нити да видиш моју сенку како шета твојом улицом.

И, знам да ти кроз кожу не би прошла чудна туга – онако исувише поносна за сузе и плач – када би чуо да је негде,

Негде далеко од тебе, умрла нека жена са истим серијским бројем на горњој левој страни срца.

Али знам да би ти киша доносила мој плач када би се негде смејао.

Знам да би ти сваки облак имао мој лик.

…Тада ћеш схватити да је под овим небом тешко наћи две особе са истим жељама за будућност, са истим сећањима из раног детињства.

Са истим укусом душе и усана. И истим мирисом крви…

…Као што смо били ти и ја.

yellow-MilanStreetStyleSS11.7

SRBIN SI AKO…

Moguće je da nisi Srbin ako ne radiš barem 2 od navedenih stvari:

 

  1. Otac te zove „sine“ iako si žensko;
  2. imaš gomilu praznih bočica na kadi i kako takneš jednu padne njih deset;
  3. Imaš kesu punu drugih kesa;
  4. Imaš punu čašu olovaka od kojih eventualno jedna radi;
  5. Daljinski držiš na tv-u ili uz tv, na polici;
  6. Imaš pun špajz ambalaže od pojedenih sladoleda i tegli;
  7. Imaš u zamrzivaču sarmu zamrznutu za preprošlu Novu godinu;
  8. Imaš deset neradećih baterija za daljinski od kojih jedna možda radi;
  9. Imaš zaštitni najlon ili mušemu na daljinskim upravljačima i / ili na trosedu i komodi;
  10. Imaš barem dva tiganja bez drške;
  11. 11. Imaš tri nova, a pokrivaš se najstarijim ćebetom;
  12. Imaš barem jednu babu koja te „slučajno“ poljubi u usta na slavi;
  13. Daljinski bez poklopca za baterije jer ti je pao i sje*o se;
  14. Imaš barem još dve generacije starih četkica za zube koje ne koristiš više za zube, ali ih koristiš u druge svrhe – za farbanje kose, poliranje cipela imalinom, brisanje prašine, itd.
  15. Čuvas stari video koji ne radi a nemaš ni gde da ga uključiš;
  16. Imaš u fijoci barem jednu staru, inflacionu novčanicu od 5.000.000.000;
  17. Čuvaš lekove sa isteklim rokom trajanja i skladištiš ih kao hrčak u špajzu;
  18. Imaš zbirku VHS kaseta koje ne znaš ni šta će ti al’ „gre’ota da se baci“;
  19. Voliš rakiju i rado je se sećaš;
  20. Voliš Šemsu i da „izgineš“ uz Jašara, Šabana, Džeja, Stoju, Žareta i Gocija;
  21. Imaš gomilu audio kaseta koje nemaš više na čemu da slušaš jer ti je muzički stub riknuo još pre 16 godina;
  22. Na televizoru i po policama i natkasnama imaš gomilu ručnih radova – miljea, šustikla, koje su bake heklale „za svoju decu i unuke“ . Tebe malo sramota što ih držiš, a i besmisleno ih držati na onim tankim televizorima, jer onda ispada da pratiš ornamentalni tv-program;
  23. Imaš barem jedan goblen iz praistorije, negde uštekan;
  24. Držiš svinjsku mast ili čvarke u kantici od eurokrema;
  25. Imaš domaću rakiju, žutu kao dukat, negde u kući;
  26. Legneš posle jela „da odmoriš“;
  27. 28. Kažeš: „Meni ne treba fakultet, mene je život učio brale. Ja sam tri životna fakulteta proš’o, dok si ti ćorio u te knjige!“;
  28. Napišeš na fejsu „Work at: Sam svoj gazda“ a parazitiraš od penzije svojih roditelja;
  29. Kupiš brijač za jednokratnu upotrebu – obriješ se njime bar petnaest puta!
  30. Na veselju ide tvoja pesma. Sekund pre refrena se prodereš: „Pa kaže!“ (ovo je pogotovo izražajno kad krene pesma „Poslednje veče“ od Dragane Mirković);
  31. Gledaš švedski akcioni na VHS kaseti. Na pola se film prekine i kreće stari snimak od svadbe malog pašenoga;
  32. Najbolje radiš kad radiš nešto IZ INATA;
  33. U septembru mirišeš na pečene paprike jer si 5 dana pravio ajvar i zimnicu;
  34. Imaš bar dva ručna sata koja si prestao da nosiš jer nikako da kupiš baterije, a i šta će ti kad imaš mobilni;
  1. Pomno pratiš Parove, Farmu, Maldive i svo ostalo smeće koje ti RRA plasira, kako bi bio „u toku sa dešavanjima“;
  2. Ne znaš kada je počeo Prvi balkanski rat, ali znaš ko su Soraja, Stanija, Mimi Oro, i Tijana Ajfon;
  3. Još uvek čuvaš stari vokmen, barbike, i svo smeće koje si nekada voleo – kao klinac;
  4. Imaš u špajzu barem jedno pakovanje salveta iz 1993.
  5. Znaš sve najbolje o politici, i „ja da sam vlast u ovoj zemlji ja bi…“;
  6. Ništa ti ne valja ali ne znaš kako to da popraviš;
  7. Peškiri su ti ćelavi k’o kuhinjske krpe;
  8. 39. U podrumu i dalje čuvaš svoj prvi komjuter PC 386 sa hard diskom od 20 megabajta i petnaestak prašnjavih flopi-disketa, stoji pored babine daske za peglanje, gre’ota da se baci, će da bude raritet jednog dana. A i na njemu si prvi put igrao gurka i Princa od Persije,… To ima sentimentalnu vrednost!
  9. Barem jednom si vozio YUGA, u fazonu „ma evo sad će da upali, samo da se zagreje!“
  10. 41. Držiš na terasi izbledele časopise iz 199, može da zatreba da se podmetne kad ljuštiš crni luk, rendaš šargarepu, krečiš, itd.
  11. 42. Iza šporeta imaš 1cm sloj naslaga od prženja na kuhinjskim pločicama;
  12. Za slavu se pripremaš barem mesec dana unapred, i pukneš celu platu na pripremu iste;
  13. 21. novembra i 19. decembra ideš barem na jednu slavu kod prijatelja;
  14. Barem jednom si đuskao uz devedesete, u dizel fazonu;
  15. Kad nema kante za đubre u blizini, obično ambalažu zavrljačiš „diskretno“ na ulicu, put, travnatu površinu pored sebe;
  16. Voliš čvarke, pršut, domaću rakiju, domaće vino, praseće pečenje, a u poznim godinama, bogami i škembiće, pihtije, i kavurmu – jer to su jela koja idu s godinama;
  17. Imaš babu koja ti kaže koliko je opasno „sedeti na ’ladnom betonu“;
  18. Od malih nogu te uče da je PROMAJA jedan od najsmrtonosnijih neprijatelja svih Srba;
  19. Dobro pamtiš sirene „Milosrdnog anđela“, bombardovanja Srbije u kome je poginulo 1.002 vojnika i policajca, i čak 2.500 civila „kolateralne štete“ – od kojih je čak 89 (OSAMDESET I DEVETORO) dece, i pritom veoma mrziš debile koji se hvale time da su ubili trogodišnju devojčicu na noši, kao npr. svetski poznata „junačina“, pevač Džejms Blant.

МОГЛО ЈЕ И ДРУГАЧИЈЕ

god-devil

У мојој души, у срцу моме,

У мислима неким добро скривеним

– постоји безброј соба;

У којима, као код сваког човека,

станују разни богови и анђели.

Добре намере и дела.

Могућности и ђаволи.
***

Провлачења кроз несреће,

све могућности

да се нечасно извучем

из оног што не желим…

Да грабим за себе ,

 И ни са ким да не делим!

***
Сви би ме они научили

како да лакше прескочим трње,

Да задам ударац недозвољен.

Да газећи преко мртвих остварим циљ

– поштен или непоштен.

***

Још као детету, родитељи су ми

собе са ђаволима и таквим преварама

– катанцем човечности затворили.

Кључ у бездан бацили.

У овакву каква сам – претвотили.

***

Животом идем…

Паднем, па се дигнем,

понекад преко цвећа, понекад преко трња,

 на циљ – рањена – али срећна стинем!

ОДЛУКА

blindfold

Тамне ћу наочаре на очи ставити,

да случајно тебе или слику твоју не видим.

Резе на срце ћу ставити најјаче,

катанац закључати и кључ бацити,

у страху да ћеш се можда вратити.

***

Тако опремљена у свет ћу кренути.

Другог неког у њему видети.

Са нашег пута, на првом раскршћу, скренути.

***

Одлука тешка, припреме дуге…

Брзо сам схватила да моје очи

кроз тамна стакла виде само тебе,

– не неке друге.

***

Катанац се отворио, реза је пала.

Срце још тебе само воли.

Раскршће стопе ми нису нашле,

А душа не престаје да боли.

ИПАК ,НЕ МОГУ

228058

Нисам светица, нити непогрешива.

Тудим се колико могу.

У мени, као и у теби,

спавају сви богови и ђаволи,

све подвале и доброчинства

све сузе, туге и радости.

Све подмукле злурадости.

Давно сам све лоше сакупила.

Успавала молитвом,

прекрстила и закључала.

Сада, када си ме толико ранио,

да ми је срце заборавило

да треба да  бије,

на ум ми мисао долетела

да пробудим неку патњу,

и пустим је теби за пратњу…

Ипак сам одолела.

Сузе прогутала.

Горчину прећутала.

Одлуку донела.

Све, само то не.

Пустивши тугу зла

бол бих нанела теби.

И умрла бих.

То више не бих – била ја.

То никада не бих опростила себи.